Руска икона "Иверскаја Богоматер" дрво дупло искуцавање Димензије: 30к40 цм Стање: Ново. Икону је свечано отворио старешина храма Пречасни Серафима Саровски у граду Софрино.<бр /> <бр /> Једном дуго живео, у ИКС. Век, недалеко од града Никеја у Малој Азији, богобојазна удовица и њен син мирно. Овако би трајао њихов тихи, одмерени живот да није почео прогон православних икона. Већ тада су им војници упали у кућу. "Она крије идола овде!" – повика један од њих, видећи икону Богородице. „Дакле, испунио си царев указ!“ – подиже другу и удари икону са копља. Неочекивано, на његов велики ужас, крв је потекла из Богородичиног клесаног начина, и, полудевши од страха, пао је на колена пред њим, молећи опроштај за страшни, непоправљиви грех. Током ноћи несрећна удовица и њен син дошли су на обалу мора. Они су се дуго молили и онда, спасавајући икону, издали њене таласе. И ново чудо! Икона је устала и запливала.<бр /> <бр /> Прошло је два века. На обали мора код Иверског (Грузијског) седели су и разговарали старци манастира Афона. Изненада ти је за око запало чудно привиђење: огњени ослонац се уздигао из воде ка небу и постало је видљиво да светлост долази од иконе која је стајала на таласима. Нису могли дуго да узму старце у своје руке. Коначно, седокоси пустињак Гавриил, који се хвалио светошћу, надахнут крсним знамењем, храбро је кренуо на таласе и узео свету икону. Уз почасти које су њихови монаси поставили у олтару храма. Какво је било њихово изненађење када су ујутру нашли икону... О вратима манастира. Не верујући у то, поново су кренули ка олтару, али се опет поновила иста прича. Тако се дешавало неколико пута док дивно виђење старца Гавриилуа није открило да је икона Богородице приказана не „да би штитила, него да би била заштитница“. Потом је икона постављена над портом манастира и од тада, добивши титулу „Вратарница“, више пута је спасавала монахе од непријатеља и разбојника, глади и пожара...